У Републици Србији 1991. године усвојена је Концепција развоја Система научних и технолошких информација Србије. Овим документом је предложено да се развије више логичких мрежа за потребе СНТИС-а. Једна од тих мрежа је и библиотечка мрежа (БМ). Концепција БМ СНТИС дата је у пројекту План развоја библиотечке мреже Србије, Руководилац Д. Сурла, Министарство за науку и технолошки развој Србије, Београд, 1992. Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије у оквиру СНТИС-а финансирало је, у периоду од 1993. до 1996. године, пројекат Систем за формирање и претраживање информација. Руководилац овог пројекта био је проф. др Бранислав Лазаревић. Пројекат је реализован у заједничком раду пет научно-истраживачких институција преко подпројеката. Резултати истраживања на овом пројекту приказани су у монографији Формирање и претраживање база података у систему научних и технолошких информација Србије, Редактор Б. Лазаревић, Министарство за науку и технолошки развој Србије, Београд, 1996. Резултати потпројекта Пројектовање и реализације Јединственог система за индексирање и претраживање докумената приказани су 6. поглављу а потпројекта Пројектовање и изградња Библиотечког подсистема СНТИС у 8. поглављу. Као резултат истраживања на ова два потпројекта добијен је софтверски систем за библиотечко пословање, назван БИСИС вер. 1.0. Развој овог система настављен је и после 1996. године на Универзитету у Новом Саду (Факултет техничкин наука и Природно-математички факултет). Резултат тог развоја су нове верзије система БИСИС.
Циљ пројекта План развоја библиотечке мреже Србије је успостављање основних елемената развоја компјутеризоване библиотечке мреже у погледу опреме и програмске подршке као и стандарда који се морају примењивати приликом пројетовања и набавке опреме, израде библиографских информација, односно база података библиографских записа. У овом пројекту дата је следећа дефиниција појма библиотечка мрежа. Библиотечка мрежа, као инфраструктурни део СНТИС-а, јесте систем међусобно повезаних библиотечко информационих и документационих институција са значајним фондовима научне и стручне литературе које, процесом узајамног рада, а уз подршку информационог сервиса и изграђене комуникационе мреже, обезбеђују корисницима, на непосредан, брз и лак начин библиотечке информације као и примарне документе. Наведени су и задаци БМ СНТИС-а који се остварују на локалном нивоу, као и задаци који се остварују на нивоу информационог сервиса.
Софтверски систем БИСИС вер. 1.0 реализован је у програмском језику C, а као систем за управљање базом података коришћена је db_VISTA. За индексирање и претраживање библиографских записа, коришћен је текст сервер, који је развијен на Институту “Михајло Пупин” у Београду. За обраду библиографске грађе усвојен је UNIMARC формат. У овој верзији система подржане су следеће функције: Дефинисање стандарда за одржавање библиографске грађе и структуирање записа, Дефинисање радног окружења библиотекара, Формирање библиографске грађе, Библиотекарско извештавање и документовање и Корисничко претраживање.
Софтверски систем БИСИС вер. 2.0 реализован је у Oracle окружењу и програмском језику Java. Од Oracle-ових производа користи се Oracle Server верзија 8.0.3 или новија и текст сервер ConText Cartridge верзија 2.3.6 или новија, која подржава рад са текстом у Unicode-у. Систем је предвиђен да ради у Интернет, односно Интранет окружењу. Кориснички интерфејс је имплементиран као Java аплет.
Основна разлика између БИСИС вер. 2.0 и БИСИС вер. 3.0 је текст сервер за индексирање и претраживање библиографских записа. У верзији 3.0 развијен је сопствени текст сервер за индексирање и претраживање библиографских записа у UNIMARC формату. Главне карактеристике овог сервера су: специјализованост која резултује бољим перформансама, трослојна архитектура, коришћење Јава платформе и независност од коришћеног релационог система за управљање базом података. Подршка за Unicode стандард доследно је спроведена у целокупном систему БИСИС верзија 3.0.
Од 2005. године у току је реализација пројекта Библиотечка мрежа Војводине, који је подржан од ресорних покрајинских секретаријата Владе АП Војводине. На основу искуства и захтевима факултетских, градских и специјализованих библиотека урађена је следећа верзија система, БИСИС вер. 4.0. Софтверска архитектура ове верзије омогућује прилагођавање система специфичним потребама сваке библиотеке што омогућује да се задовоље сви захтеви електронског пословања библиотеке. У овој верији система значајно је унапређен кориснички интерфејс како за обраду библиографске грађе тако и за позајмицу библиотечке грађе. Такође је додат већи број извештаја о библиографским записима и о коришћењу библиотечке грађе.
Од маја 2016. године БИСИС вер. 4.0 је доступна у облику отвореног кода. Адреса репозиторијума је https://github.com/unsftn/bisis-v4.
Вишегодишњи рад библиотека у систему БИСИС 4 био је успешан, али је систем чији развој је започет 2007. било неопходно ускладити са савременим стандардима, напретком технологије и информатичком праксе. Поред тога, значајан број библиотека које користе БИСИС 4 је захтевао и значајан труд на одржавању система. Како би се ови недостаци превазишли, током 2017. године започет је развој пете верзије система. Развој је започет у чврстој сарадњи Градске библиотеке у Новом Саду, Библиотеке града Београда и Библиотеке шабачке. Финансијску подршку развоју новог система дало је Министарство за културу и информисање Републике Србије током периода 2017-2019. године. Развијен је систем који је увео савремене технолошке стандарде у библиотекарство у Србији и створени су технички предуслови за његову масовнију примену у домаћим библиотекама, уз једноставније одржавање система. Најважније карактеристике система БИСИС 5 наведене су на почетној страници.
БИСИС софтвер је сада доступан на адреси http://app.bisis.rs/instalacija/ a инфраструктура за рачунарство у облаку која је подлога за функционисање БИСИС-а 5 је инсталирана у Новом Саду и Београду.
Изворни код система БИСИС 5 je на адреси https://github.com/ftninformatika/bisis-v5.